Poremećaj pažnje i hiperaktivnost kod dece
Poznato je da se poremećaj pažnje i hiperaktivnost (ADHD) mnogo češće uočava kod dečaka nego kod devojčica, jer je taj odnos 5:1.
Rana dijagnoza i lečenje mogu dovesti do velikih razlika u samom toku i ishodu ovog hroničnog stanja koje pogađa mnogu decu.
Postoje tri podtipa ADHD-a: 1. Tip gde većina simptoma potpada pod poremećaj pažnje; 2. Tip gde de većina simptoma odlikuje hiperaktivnošću i impulsivnošću, i 3. Tip koji je kombinacija simptoma poremećaja pažnje i hiperaktivnosti/impulsivnih.
Dete koje ispoljava simptome poremećaja pažnje često ima:
- Nesvakidašnje greške npr. u školskom radu
- Problem usredsređenosti na zadatke ili igru
- Odsutnost tokom govora čak i onda kada se sagovornik obraća direktno
- Poteškoće da obavlja zadatke koje mu neko naloži
- Probleme sa organizacijom zadataka i aktivnosti
- Izbegavanje zadataka koji zahetevaju mentalni napor, poput domaćeg zadatka
- Često gubljenje predmeta potrebnih za obavljanje određenog zadatka ili aktivnosti (olovka, sveska, igračka…)
- Zaboravljanje svakodnevnih aktivnosti, kao što su dnevne obaveze.
Dete koje pokazuje obrazac hiperaktivnih i impulsivnih simptoma često ima:
- Nervozno pomeranje ruku ili nogu ili cupkanje prilikom sedenja
- Poteškoće da ostane mirno prilikom školske nastave
- Potreba za stalnim pokretom
- Trčanje i skakanje tamo gde tome nije mesto
- Problemi prilikom mirne igre koju želi da prekine i pretvori u aktivnu
- Previše pričanja
- Izbegavanje odgovora na pitanje i prekidanje sagovornika
- Nemir prilikom čekanja u redu
- Prekidanje ili upadanje u tuđe razgovore, igre ili aktivnosti.
Poremećaj pažnje i hperaktivnost kod odraslih
Znaci koji ukazuju na hiperaktivnost i poremećaj pažnje kod odraslih su slični kao kod dece, iako se njihov intenzitet vremenom smanjuje kod mnogih osoba. Zanimljiv je podatak da se u odraslom dobu dijagnistikuje više osoba ženskog pola sa poremećajem pažnje i hiperakvitnošću nego na dečijem uzrastu.
Kod odraslih sa poremećajem pažnje i hiperaktivnostiću najčešće se mogu uočiti sledeće pojave: nepažnja, loše uočavanje detalja, teškoće započinjanja i završavanja zadataka, teškoće usmeravanja i regulacije pažnje, zaboravnost, loše upravljanje vremenom, loše organizacione sposobnosti, hiperfokusiranost, impulsivnost, vrpoljenje, nemir, „upadanje u reč“, prekomerno pričanje, emotivna disregulacija, niska tolerancija na frustraciju.
Neuočenost i nelečenost ovog stanja može imati štetne posledice na psihološko stanje i kvalitet života, i uticati na gotovo sve sfere života odrasle osobe: učenje, zapošljavanje, zadržavanje radnog mesta, partnerski, prijateljski i porodični odnosi, a podaci govore da oko 40% ima dijagnozu poremećaja raspoloženja, skoro 50% ima dijagnozu anksioznog poremećaja, uključujući socijalnu fobiju (30%) i PTSP(12%), a oko 15 % ima dijagnozu bolesti zavisnosti.
Osoba sa poremećajem pažnje i hiperaktivnošću može se toliko uneti u nešto što je u žiži njenog interesovanja da može prestati da primećuje sve drugo oko sebe. Ovo stanje hiperfokusa može dovesti do gubitka predstave o vremenu što takođe može izazvati nerazumevanje od strane okoline.
Generalno, poremećaj pažnje sa hiperaktivnoću se, uprkos brojnim poznatim simptomima, teško otkriva i dijagnostikuje, pa se smatra da se vidljiva hiperaktivnost pojavljuje samo kod 25% dece i 5% odraslih sa ovim stanjem. Uzrok niskom procentru prepoznavanja je i nedovoljno razumevanje ovog specifičnog stanja od stručnjaka.