Na naizgled jednostavno pitanje: „Šta je to darovitost?“ mnogo je različitih odgovora. U zavisnosti da li ih daju sami daroviti ljudi, istraživači, zaposleni u obrazovanju i vaspitanju, roditelji darovite dece, donosioci propisa, kreatori obrazovnih politika ili neko drugi, odgovori na ovo pitanje imaju više osnova, odnosno više fokusa, a to mogu biti: postojanost, kapaciteti, kreativnost, motivacija, inovativnost, izuzetnost, uslovi odrastanja i obrazovanja, talenti, nasleđe, inteligencija ili nešto drugo.
Da li darovitost podrazumeva delovanje jednog ili više od navedenih fokusa ili faktora, ili je to pojava, odnosno fenomen, koji je potrebno detaljnije opisati - pitanje je koje je uvek aktuelno. U svakom slučaju, važno je da svi koji se bave darovitom decom, mladima i odraslima, imaju svest o tome da je darovitost kompleksan, složen fenomen, koji nije moguće lako omeđiti, „izmeriti“, pa ni razviti, i za čije je podsticanje i održavanje potrebno imati relevantne informacije i podatke, kao i odgovarajuće znanje i veštine za uspešan obrazovno-vaspitni rad sa onima koji su daroviti.
Šta zapravo znači da je dete darovito? Nijedna definicija drovitosti ne daje univerzalan odgovor na ovo pitanje, ali mnoge dele određene zajedničke osnovne karakteristike. Na primer, neke definicije upućuju na neravnomeran razvoj koji se primenjuje kod darovite dece. Takva je definicija Columbus Group, 1991:
„Darovitost je neravnomeran razvoj u kome se napredne kognitivne sposobnosti i pojačani intenzitet kombinuju tako da se stvore unutrašnja iskustva i svest koji se kvalitativno razlikuju od onoga što je norma. Ova neravnomernost u razvoju raste sa većim intelektualnim kapacitetima. Jedinstvenost darovitih čini ih posebno ranjivim i zahteva promene u roditeljstvu, podučavanju i savetovanju kako bi se oni optimalno razvijali.“
Dok neki definišu darovitost kao visoko postignuće koje se otkriva procenom nivoa inteligencije, važno je istaći da testovi inteligencije ne mogu da otkriju i „izmere“ potencijale koje mladi ljudi imaju za druge sfere. Istina je da visok nivo inteligencije treba da znači da je osoba intelektualnog darovita, ali darovitost po sebi ne iziskuje visoku inteligenciju. Najvažnije je da se u obrazovnom okruženju otkriju ove izuzetno sposobne osobe i da im se pomogne da ostvare svoj puni potencijal u kojoj god oblasti da on postoji. Daroviti učenici, bez obzira kako se identifikuju i definišu, svi imaju različite i specifične obrazovne potrebe u odnosu na svoje vršnjake; njihovo obrazovanje treba da bude podržano tako da im je omogućen blagovremeni razvoj i puna afirmacija u oblastima za koje imaju potencijale.